nocturnemagazine.net reportaža – Long Night Festival – MARATONSKI GEST

Dom omladine, Beograd, 30.03.2013. Ovogodišnji, treći po redu festival „Long Night“ održan je sinoć u tri sale Doma omladine. U sedam sati neprekidne muzike spakovano je čak 15 domaćih, regionalnih i inostranih izvođača. Jedan opšti utisak čitave večeri jeste izrazita podvojenost atmosfere na relaciji Velika sala i sala Americana/Mala sala. Naime, Americana je definitivno bila žarište ovogodišnjeg festivala, što se dalo primetiti po gorućoj atmosferi koju su sva četiri hedlajnera delila sa konstantno prepunom salom, a u taj koš je logično zapala i prostorno najbliža Mala sala. Najveća sala, koja je bila “odsečena” dva sprata ispod, nije u potpunosti opravdala svoja očekivanja, s obzirom da poseduje najveći kapacitet i najbolje tehničke predispozicije.

U odnosu na prvi festival koji je pre dve godine ovde okupio neka od najvećih imena alternativne regionalne scene (BLOCK OUT, AUTOGENI TRENING, LETU ŠTUKE, DARKO RUNDEK i dr.) oseća se rastuća tendencija ka komercijalizaciji kasnijih festivala, koja je ove godine kulminirala. Sa druge strane, koliko god da su organizatori išli na sigurna imena koja će privući široke mase, nastojali su i da održe izvestan underground zvuk, što je svakako za pohvalu.

Festival je u Maloj sali otvoren nastupom rok školaraca MMI, čiji se sastav smenjivao u izvođenju obrada domaćih i stranih hitova. Talenat ovih mladih ljudi je neosporiv i zaista bi bilo dobro da na nekom narednom festivalu naprave korak dalje i pojave se u autorskom izdanju.

Americanu su u međuvremenu otvorili splitski DJEČACI koji su blago rečeno oduvali sve prisutne. Raspevana publika energično je pozdravljala svaku stvar, a prisnost nastupa je zaista bila u maniru: „Kad mi kažemo ovo, vi kažete ono!“. Generalno su se na njihovoj svirci svi sjajno zabavljali, od zagriženih poklonika ovog benda pa sve do slučajnih prolaznika koji su ih prvi put čuli i ostali na mestu „uhvaćeni“ dinamitnom atmosferom. Poruka za Dječake – Napravite uskoro solistički koncert u Srbiji!

Dok su Dječaci palili Americanu, u Velikoj sali je veče otpočelo nastupom kragujevačkih pankera ČOVEK BEZ SLUHA. “Live” nastupe ovog benda karakteriše uvek prisutna masa obožavatelja sačinjena mahom od tinejdžera koji ih pomno prate praveći super atmosferu na svirkama. Ni ovog puta to nije izostalo, ali je i dalje duvala promaja sa svih strana u Velikoj sali.

ČBS su generacijski u vidnom raskoraku i žanrovski jako neobična uvertira za nastup britanskog veterana HUGH-a CORNWELL-a, nekadašnjeg pevača legendarnog sastava THE STRANGLERS. Kao predstavnik stare garde na ovom festivalu, Hugh je sa svojim bendom stvorio pasivnu, mirniju atmosferu, koja je očekivano živnula jedino tokom legendarnog klasika „Golden Brown“. Romantici su zasigurno uživali u ovakvom raspoloženju, dok su pojedini verovatno evocirali nezaboravne scene iz kultnog filma „Snatch“. Međutim, generalni utisak je da nije bilo daljih iznenađenja niti većih oscilacija tokom čitavog nastupa, kao i da su ovakvi muzički sklopovi prikladniji za solističke koncerte sa ciljnom publikom, nego za festival kao što je “Long Night.”

Nastup sledećeg benda se ispostavio kao apsolutni pogodak za Veliku dvoranu. Zagrebačke zvezde JINX, emitovali su ogromnu količinu pozitivne energije stvarajući razdragani vajb u delimično punoj Velikoj sali.

Trenutak kada je postalo očigledno da je Americana premala za dodeljeni joj koncertni repertoar, i ispoljeno interesovanje za isti, jeste bio povratnički nastup benda BABE. Ovo je više nego jasna referenca na sinoćnu zapaljenu masu koja je u neprestanoj borbi za dah nesebično davala sebe iznova u svakoj pesmi. Izgleda da je ova trinaestogodišnja pauza delovala obostrano stimulativno, i na publiku i na sam bend, tako da je zaista vredelo čekati ih.

Dolivanje ulja na vatru demonstrirali su PARTIBREJKERS, koji su scenu okupirali odmah zatim. Uz osetan nedostatak kiseonika uzavrela i ošamućena masa je sluđeno lelujala, što je Cane neizostavno komentarisao pozivanjem na kolektivno skidanje i ostalim dosetkama u svom stilu. Brejkersi su svojim nastupom usisali sve duše u Americanu ostavljajući ostatak Doma omladine gotovo praznim.

Tako je GRATE stavljen u najnezahvalniji položaj na čitavom festivalu jer je imao poklopljenu satnicu sa Brejkersima. To je zaista prava šteta jer ovaj bend odiše surovom žestinom uštimovanih i naslušanih muzičara, a nehotice su ih zbog termina propustili mnogi potencijalni obožavatelji. Po svom kvalitetu apsolutno mogu da pariraju hedlajnerima ovog festivala, i postavlja se pitanje odluke organizatora da pojedine manje kvalitetne bendove postavlja u mnogo jače termine. Iako su se prisutni mogli prebrojati na prste, Grate su svirali sa podjednakom energijom kao da su pred punom salom.

Sedam sati neprekidnih nastupa u zatvorenim salama rasutim na nekoliko spratova je zaista ambiciozan poduhvat za jedno veče. Odjavni bendovi su zato morali da se suoče sa znatnim nedostatkom entuzijazma publike usled iscrpljenosti, ali su oni prilično uspešno uspeli da je nadomeste svojim energičnim nastupima.

Kvalitet “Long Night“-a leži upravo u delimično uspešnom balansiranju između poznatih veterana i mladih neafirmisanih bendova u okviru jedne večeri. Koncipiranje po principu ponude širokog dijapazona žanrova, od popa do tvrđeg roka, omogućava da se u repertoar mogu uklopiti različiti ukusi, što je “Long Night” festival ove godine sasvim pristojno izveo.

Autor: Katarina Petrović i Nevena Balalić, 30.03.2013.
fotografije: Nevena Balalić i Katarina Petrović, Nemanja Đorđević