Šibenik i žene

Prvo sam čeko Ivu 3 dana da napiše svoje, onda sam čekao sebe par dana da napišem svoje. Dan je prekratak, previše spavam, ne stignem sve ovo. Uglavnom, u ovoj kolumni ću se bavit svojom najdražom temom ko i obično, ženama. Nije da nema i zanimljivijih tema u životu, al od njih mi se ne diže kurac. Kad sam bio mali i tek počeo ići po nekim rep koncertima, primjetio sam da djevojke vole ljude koji su na bini te večeri, i to je u redu. No neki od njih su tada šetali klubom puni sebe i upadali ženama sa nekim vidi-me-bio-sam-na-bini sranjem. I možda sam bio premlad i naivan i nevin, ali brate meni je to izgledao ko najveći mogući preser ikad. Nisu mi bili dragi ti tipovi nimalo.

I tako se u meni razvio totalno obratni mentalni sklop u vezi toga što radim nakon naših koncerata. Jer ako mi je inače neugodno uletit nepoznatoj djevojci, a zapravo i nije ako sam imalo pijan, ne znaš koliko mi je tek neugodno nakon koncerta. Ne pada mi na pamet iskorištavat to da sam bio na bini, osjećao bi se ko najveći duš. Tako da zapravo želim se samo odmorit i nastavit pit i štogod štogod, dobro se zabavit sa svojim ljudima, a sad nas dolazi 9 u kombiju. I ovo je sve uvod za moju malu kolumnu o Šibeniku. Ivo je bio vrlo sažet, ali Ivo naravno nije mogao pisat o tome ša se meni događalo.

Više nisu ni ovi koncerti samo uleti, odrepaj, siđi pij, nego jebate pola sata namještanja opreme prije probe, pa nakon koncerta dok sve isključim, laptop, mixer i druga sranja, treba mi 20 minuta dok siđem s bine. I tako spremim sva ta sranja u torbe i krenemo nosit opremu do kombija kroz ljude, a ja zadnji u nizu. I taman sam već mislio da sam tamo kad me neka mala kuja zgrabi za jaja i povuče metar i pol sastrane i onako stojim sa sranjem u svakoj ruci i gledam koji kurac se događa. Bila je dosta pijana i jedva je izgovarala riječi.

Ona: JAAAA, TIIII, FRNJUGHA.
Ja: Molim?
Ona: A htila sam ti nešto reeći ali sad se ne mogu sjetiti.
Ja: Ajde ti malo razmisli dok se ne sjetiš, a ja idem ostavit ovu opremu u kombi.

I dok sam odlazio, viknula mi je ili “GOVNO!” ili “SVINJO!” ili ne znam šta, ali bilo je slične prirode. Ne znam čime sam to zaslužio, nije laka ova oprema i ne mogu svi mene čekat da zatvore kombi dok čavrljam s nekom sitnom djevojkom.

Aha odmah sam prešo na nakon koncerta. Zaboravio sam reći kako je super lik onaj pjevač iz Let 3-a jer sam ga pitao oće mi dat bocu vina i DAO MI JE BOCU VINA! Znači oni su imali gomilu pića, mi smo dobili samo neku najgoru rakiju ikad koju niko nije htio pit osim mene, jer je imala okus ko medica pomješana s Domestosom i stalno se pjenila, i jednu gajbu pive koja je nestala odmah. I nakon koncerta, tipovi su otišli i ostavili nam još jednu bocu vina, zbilja su divni.

I tako sam krenuo pit i to je bilo sve šta sam htio raditi. Backstage se napunio ljudima koji su došli iz Splita snorkat brzinu, i nekim djevojkama, lokalnim valjda. Jedna je imala moram reći vrlo lijepo lice, ali i vrlo široka ramena. Cijelo vrijeme me je streljala pogledom koji je emitirao emocije na direktnoj granici između bijesa i uvrijeđenosti, jer joj se ne obraćam. Kad sam joj se napokon obratio jer streljanje nikako nije prestajalo, pitao sam ju prvo trenira li plivanje, kad je rekla da ne, pitao sam trenira li atletiku, rekla je ne. Kad se ispostavilo da je očito izašla iz svoje majke sa tako širokim ramenima, pobjegao sam na zrak jer mi je situacija postala neugodna. Izašao sam van sa 2 boce pive u jednoj ruci i velikom čašom vina u drugoj ruci. Jedno je pivo bilo svježe, drugo je pivo bilo napunjeno od ostataka svih ostalih piva u backstageu. To pivo sam davao svakome ko me žicao pivo, ali bilo je planirano da ga popijem nakon ovog prvog.

Tu negdje me uhvatila treća djevojka, najljepša od svih dosad i povukla me na ples. Bila je visoka, siguran sam da je kojim slučajem nosila visoke pete, da bi bila viša od mene za pola glave, ali ovako smo bili tu negdje. I tako sam se našao usred ljudi koji plešu, ona pleše, a ja sa dvije boce piva u jednoj ruci i velikom čašom vina u drugoj. Ne baš najbolji rekviziti za ples sa djevojkom, pogotovo ako ona izgleda ovako normalno. U blizini je bio Ivo i dao sam mu guc one druge pive, složio je izraz lica pun gađenja nakon što ju je popio. Nisam mu rekao zašto je takva haha.

Prišao sam rasplesanoj normalnoj curi i rekao joj da je simpatična ili nešto u tom smislu, ali da je meni sad jedino bitno da pijem ovo što držim u rukama, i otišao nazad u backstage. Uostalom, zašto bi gubio pola sata, ili sat, ili dva na ljubljenje s nekom djevojkom, kad ne znam ni di spavam, a po njenom izgledu, siguran sam da me neće odvest na najuzbudljivije noćno razgledavanje Šibenika popraćeno slatkim malim studentskim stančićem u kojemu slučajno krevet do leži cimerica koja je odlučila provesti noć uz puno vina, dima i romantičnih komedija Billy Wildera. Zapravo, vjerojatno mi se to neće dogodit nikad nigdje, zato je i bolje pit i zabavljat se nego gubit pola sata tako trivijalno s nepoznatim ljudima. Eto, bolje od toga ne mogu objasniti svoju glupost.

Nakon toga smo otišli u apartmane di je falilo 2 kreveta pa sam se skvrčio u nekom stolcu. Za to vrijeme je kako čujem, jedan tip u ozloglašenom wc-u backstagea koji je Ivo već spominjao, posrao svoje gaće, skinuo ih, bacio u školjku i nastavio se dobro zabavljati.

To su bila dobra vremena u Šibeniku.

i kultna knjiga koju smo pronašli u Šibeniku evo je