Slobodna Dalmacija članak – Pričirepovi s Pričigina: Sašina strava iz noćnog busa i Vojkova mačka koja glasa za HDZ

ZVIJEZDE HRVATSKE I REGIONALNE REP SCENE VOJKO VRUĆINA I SAŠA ANTIĆ USTUPILI SU NAM SVOJE PRIČE KOJE SU ODUŠEVILE PRIČIGINSKU PUBLIKU

Pričiginska večer repanja koja je održana u Domu mladih bila je pun pogodak. Kod Saše Antića gostovali su Kandžija, Zondo, Ivan Vuković i Vojko Vrućina, a ritam im je ‘udarao’ Lil’Bear.

Dio pričiginske publike, nenavikle na repersku brzinu, ostao je ‘paf’ jer su im rime, na njihovu žalost, ishlapjele već na prvom zavoju. No Saša Antić i Vojko Vrućina, zvijezde večeri, ekskluzivno su ustupili svoje pričiginske priče Slobodnoj pa ih, evo, prije negoli upadnu u sustav ZAMP-a, žurno objavljujemo.

Moja mačka

Moja mačka je zločesta, gnjavi me i mijauče
gleda me u oči dok mi
grebe fotelje i kauče
kad izađem van
ona trpi cijeli dan
da posere govno tek
kad se ja vratim u stan

zbog mačke su mi dlakavi
od crne jakete rukavi
zbog mačke imam više
dlaka na majici nego na glavi

moja mačka rado grebe
nove džempere i rebe
moja mačka sikće kad na teveu vidi male bebe

moja mačka se upušava metvicom i skače na ormare
moja mačka ide na youtube i ostavlja zle komentare

moja mačka na danjem svjetlu ima oči poput zmije
moja mačka gleda slike baba u osmrtnicama
pa se smije

moja mačka se ruga mojim bitovima i rimama
moja mačka je otišla na sjever sa šalom dinama

moja mačka podržava
sopu pipu i zamp
moja mačka ušuškana u krevetu čita mein kampf

moja mačka je tonac u kocke i namjerno radi mikrofoniju
moja mačka preko pay-pala šalje donacije koniju

moja mačka me mazi samo kada joj treba whiskas
moja mačka čeka da završim album da mi upali formatiranje diska

moja mačka je radila užasne stvari u ovome životu
moja mačka je svirala tamburicu u
škorinom spotu

moja mačka umoči šapicu u juhu da vidi je li gusta
moja mačka skoči iz mraka i otme mi palačinku iz usta

moja mačka izlazi u vanille i druži se s najvećim đikanima
moja mačka je imala
stand-up u prištini i
bacala viceve o ciganima

moja mačka glasa za hdz i na zidu ima poster na papu
moja mačka me špijunira i sve javlja gestapu

moja mačka uvijek
smišlja novu vragoliju i spačku
moja mačka sjedi u fotelji
i mazi mačku.

Vojko Vrućina

Posljednja vožnja

Noćna linija za Zagreb iz Splita
Vozila je Likom kroz kišu I vitar
U videu se vrtila kazeta
I ono par glava šta nije moglo spavat
Gledalo je film Crvena planeta
A šofer Petar je ponija I Petak II
Cesta bila je pusta, upalija je duga
Ispod busa je vijugala duga bila pruga
Razmišlja je kako će udrit po fažolu
Kad za uru vrimena dođu u Macolu
Odjednom, na cesti sa strane
Staja je čovik I maha mu da stane
Usrid ničega, u mrklom mraku
Petar pomisli: “Čovik je sigurno u crnjaku.”
lagano uspori i stane sa strane
Čovik uđe u bus I predstavi se:» Frane.»
Bija je cili mokar, pod njim cidile se lokve
Nije reka odakle ide ni dokle
Samo se smistija iza Petra u sicu
I počeja priču s čudnim izrazom na licu:
“Ma jel vidiš ti prijatelju šta nam
to rade tu nema pravde, brate
jako mi se gade
jel ti vidiš što se događa
nikog ništa ne pitaju,
to me pogađa
Oni zatiru, brate, sve Hrvate
I sve što je Hrvatsko
Unose razdor
Sve nas hoće u zatvor, u Haag
Pazi šta ti kažem, njima
naređuje sam vrag
Komunjare, misliš da
znaju išta oni
Iza njih su sotone, masoni
Amerikanci, a oni ko balavci
Gdje Amer okom, a oni skokom
Sve Titovi đaci, svaki bi nas prodo
Ajoj prijatelju, neće to na dobro.”
Tu zastane na tren, Petar ga
pogleda u retrovizoru zbunjen
Pomisli: “Ovi je munjen.”
Frane je gleda okolo nekim
pogledom ludim na onih par budnih
Al niko ga nije obadava
I tek tu i tamo bi se pridigla koja glava
pa je nastavija u istome filmu
a Petar je malo smanjija klimu
”Sve su to zakuvali Židovi preko svojih lobija,
Vjeruj ti meni, sprema nam se robija
I cijeli se svijet protiv Hrvatske urotio
šteta što ih Hitler nije sve pobio
al ima nas, brajko, još onih pravih
I država se, prijatelju, oružjem pravi
Svaki pravi Hrvat imo je pušaka pet
A vratio je dvije
Sebi ostavio tri, I još bolje
Naće se tu I dvije tri zolje, pa uz pomoć Božje volje
Prvo riješit kukolje iz vlastitog žita
sve one koji još uvijek vole Tita
samo gledaj kad to krene kako tamanimo crvene
Svi ko jedna duša, a svaka puška, rode
Prolivena sa malo svete vode
Ovako više ne može, I brat bratu
Meni je najbolje bilo kad sam bio u ratu
Kad smo tamanili četnike I balije…”
Tu ga Petar prekine: ”Ma, prestani pričat pizdarije!
Kakvo oružje, kakvo klanje
Ti si lud, triba te na promatranje
Tebi nisu sve na broju, imaš paranoju
mozak ispra ti je fratar pa si željan rata, pariš neki Taliban
Budi sritan da te odma ne izbacin van
Da nije bilo takvih danas bi moj sin
Bija živ, poginija je sa dvadeset dvi.”
Nasta muk, čuja se samo huk vjetra
Frane je zbunjeno buljija u Petra
I tad plane, počne mu jebat partizansku mater
Odnekud izvuče pištolj, stari Valter
U busu nasta kaos, panika I skrika
Neko od putnika je histerično vika
Frane je maha pištoljem, i odjednom, iz nekog ludila i straha
Počne pucat, skoči Petru iza vrata
A ovaj je izgubija kontrolu nad vozilom,
I najgore se dogodilo.
Niko nikad nije sazna kakva zbila se strava
Jer jedini preživjeli sve je prespava.

Saša Antić