nasdvoje2.blogspot.com recenzija “Kuja i Lasera” (2010)

Od kultnog debija splitskih Dječaka prošlo je nešto više od godinu i po dana. Podsetimo, u prikazu ove ploče smo ovo izdanje proglasili klasikom i našli mu zasluženo visoko mesto na godišnjoj listi za 2008. godinu. I u ovom trenutku nema ni najmanjeg razloga da ne ostanemo pri takvoj oceni. U međuvremenu, hip hop situacija u regionu se uglavnim razvijala bez preteranih iznenađenja: Srbija ne beleži bitnije pomake, držeći se proverenih imena i njihovih ranije ustanovljenih standarda, uz tu i tamo registrovane daške svežeg vazduha. Nešto zapadnije, poznat(ij)e glave sa hrvatske rep scene ulažu primetne napore sa krajnjim rezultatima koji su do sada suviše nedefinisani da bi bili prepoznati kao nepobitna vrednost. Stoga je tajming objavljivanja Kuja i lasera, zajedničkog EP izdanja emsija Vojka Vrućine (poznatog i kao Nebu) i virovitičkog bitmejkera zvanog AC3PO, inače osnivača (pretežno) zagrebačkog kolektiva Sinestet, odlično odabran.

Još od prvih demo snimaka Dječaka bilo je jasno da je Andrija Vujević aka Vojko Vrućina lirička kičma splitske ekipe progresivnih hiphopera, nešto poput onih ortaka iz osnovne koji, neobavezno sedeći u poslednjoj klupi, ničim izazvani prospu foru na dozlaboga dosadnom času na koju se nasmeju ukupno još dva učenika, ali tako što se prvo zagrcnu pa onda zavrište od smeha. šapućući po hodnicima za vreme malih odmora: “Koji liiik!”. Neobavezan i duhovit (ali ne po kriterijumima usiljene humorističnosti od koje se zlopati deo regionalne scene), a istovremeno oštar i beskompromisan, sa sve šarmantnim kotrljajućim “r” pride, Vrućina je izrastao u ponajboljeg majstora ceremonije sa u genom upisanim Balkanom. Po slušanju ovog izdanja, nesumnjivo bi bilo lepo kada bi bilo moguće provesti nekoliko minuta u glavi ovog microphone checkera.

Dalje razvijajući odranije uočeni talenat, Vrućina od Kuja i lasera stvara lirički šou koji se guta u dahu. Našavši se na pola puta između uobičajene hip hop ikonografije, popkulturnih citata (dovoljno je baciti pogled na omot) i mesarskog seciranja svakodnevice, Splićanin ne podilazi ukusu najšire publike, znalački se poigravajući sa rimama i njihovim isporukama, kao da je vođen željom da pre svega sam sebi ugodi tako što će sam sebe i pošteno zabaviti. Pa ko se naš’o, naš’o se, a mnogi se (pro)nalaze.

Reprezent numere – uvodna naslovna i zaključna Bacam rime sadrže u sebi sve pobrojane Vrućinine kvalitete – pitke su a razorne, tvrde a prijemčive, bombe u muzičkom obliku. U odnosu na visoko postavljene standarde u ove dve kompozicije, za dlaku slabije su pesme kolaborativne prirode – Šljiva sa nekada najsirovijim Dječakom Kidom Rađom, koji nam ovom pesmom otkriva da voli da radi i neke drugi stvari osim da dimi sadržaje sa visokim procentom THC-a, Verbalni ratnik sa starom Sinestet glavom Magellanom te eksperimentalnija Gušterica u kojoj gostuje nova nada hrvatske scene Batman 3000. I u ovim pesmama se može pronaći obilje lucidnih momenata, ali njihova učestalost nije toliko izražena kao u prethodne dve pomenute numere.

Vrhunac ploče oličen je u Robotu, samostalnom izletu u vode alternativnijeg hiphopa, na čiju blatantnu emotivnost preko granica decentnosti ni ostali Dječaci nikada nisu bili imuni. Ova pesma je lirički najzaokruženiji komad koji Vrućina potpisuje, i više nego spreman da od svakodnevnog fejsbuk sivila alhemijskom snagom reči napravi istinsku feštu.

Da ugođaj pri slušanju ove čudnovate ploče bude kompletan pobrinuo se AC3PO. Već samo njegovo ime otkriva sci-fi sklonosti koje ovaj producent darovito pretače u bitove kakve Balkan, vazda više okrenut liričkoj polovini priče, do sada nije imao prilike da čuje. Virovitičanin poseduje unikatan, lako prepoznatljiv, zvuk koji se svojom beskompromisnošću i sugestivnom imaginacijom zaprepašćujuće može meriti sa kerozinskim Cold Vein Kilimandžarima savremene hip hop produkcije, čime njegov deo obavljenog posla na Kujama preskače čak i strahovito visok kvalitet izvođenja njegovog kompanjona sa mikrofonom u šaci. Možda i najveći razlog za zadovoljstvo pruža činjenica da AC3PO u svakoj sekundi ovog ostvarenja radikalno odbacuje bilo kakav vid podražavanja prekoatlantskih uzora, oslikavajući zvukovima zategnuto-memljivi prostor posut zvezdanom prašinom. Ako je ovo nesrećno i veličanstveno poluostrvo do sada uspelo da iznedri MC ratnike sa osobenom poetikom nesvodivom na lekovita poetična vrela sa izvorišta žanra, u muzičkom segmentu to do sada nije bio slučaj.

Ovaj EP besumnje predstavlja najprogresivnije regionalno izdanje u okvirima žanra, tačku posle koje nema povratka u poimanju hip hopa na ovim prostorima. Svedočeći o vitalnosti muzičkog pravca i šarolikosti razgranate scene čija momentalno postaje “lična karta” u godinama koje dolaze, Kuje i laseri je ime kratke ali ubitačne kolekcije pesama na kojoj će svaki (i ne samo) hip hop fan koji drži do svog ukusa pronaći nešto vanredno dobro za sebe.