johnny pt2
prekambrij. johnny je sjedio na smeđe-zlatnom tronu oko kojeg nije bilo ničega osim mraka i par traka svjetlosti odniotkud kroz koje su se kretale ogromne količine prašine. držao se za bradu i u mislima vrtio šarene plastične molekule, spajao ih i odvajao u intrigantne forme. posebno su ga zanimali tropski listovi i spektakularne brodske bitke po pacifiku, ćelave oči poraženih generala kad spuste dalekozor. u glavi mu se vrtile misli kao stranice neke sramotne knjige u propuhu. razum mu je titrao kao plamen svijeće u istom propuhu. plačući vrući vosak, ustao je sa trona i bacio se u mrak.
probudio se na plaži u nekom brodolomu, bez krune, plašta i zubne četkice. ustao se sav slomljen i sa rukom iznad očiju gledao oko sebe po pustoj plaži ima li koji dućan da kupi orbit žvake. ništa. samo pijesak, tropska stabla i ostaci broda. počne se osvrtati da vidi ima li još preživjelih ali nije bilo ničega osim dasaka i jednog kinder jajeta šta je ležalo u pijesku. johnny ga podigne, prinese uhu i protrese. zvuk iz jajeta mu je upalio neku ludu nadu u licu. mahnito je rastrgao papir i prožderao jadno čokoladno jaje da dođe do igračke. otvorio je tirkiznu kapsulicu i duboko se razočarao šta ipak nije bila cjelovita igračkica nego ona na sastavljanje.
sjeo je na pjesak, stavio dijelove sastrane i počeo čitati upute za sastavljanje. igračka se zvala “andrija hebrang”. s jedne strane papira je bila komplicirana shema sastavljanja a s druge strane vesela grupna slika svih kinder igračaka iz kolekcije “kreteni” kako plešu. čim je johnny sastavio malog hebranga veličine šibice, hebrang ga je odmah ugrizao za palac i pao na pijesak koprcajući se i protestirajući visokim, piskutavim glasićem prikladnim takvom zlom midgetu. johnny je ljubio svoj palac koreći malog hebranga da to nije dobar način ophođenja s ljudima. hebrang složi neko pomirbeno lice i piskutavim glasićem pozove johnnya da se spusti da mu kaže nešto. naivni johnny klekne do njega a mali nevaljalac ga gricne za uho i pobjegne duboko u džunglu hihoćući se svojoj zločestoći.
johnny je potrčao za njim, probijao se kroz gusto lišće, travke, lijane, zmije, pavijane, komarce i izgubio se. noć je ubrzo pala, udarila johnnya po glavi i onesvijestila ga. ležeći među zmijama i lišćem, sanjao je ogromne široke jeans gaće kako mu pričaju nešto nerazumljivo. odmah je shvatio kako je to mali hebrang unutra i protestira. do johnnya je stajala neka baka, kuhala ručak za sutra, nezadovoljno je odmahivala glavom i rekla “andrija se u velike gaće uvukao”. u taj čas, johnny se probudi na svom tronu, sav obliven hladnim znojem i neizrecivo sretan šta je živ.
