probudio sam se sjeban. način na koji mi se soba krivila oko mene natjerao me da pomislim “ovo je sjebano”. htjedoh otići iscjediti guštera no, kad sam stao na noge, uvidio sam da ću školjku morati drugačije iskoristiti . sljedeći treptaj očiju, uhvatio sam se u wc-u kako povraćam jackpot litre biloga, po litre crnoga i 3 pive sa komadićima bureka iz prerade koji redovito ima okus na bakar. način na koji mi je gusta slina visila sa usta natjerao me da pomislim “ovo je sjebano”. u jednom trenutku slabosti čak mi je palo napamet da nikad više ne pijem, nego da postanem zec u kombinezonu i cijeli život jedem kekse dok listam slikovnice. no, brzo sam ustanovio da tako razmišljam samo jer sam sjeban. ustao sam, i pogledao se krvavim očima u ogledalo i pomislio “vidi ga, je sjeban”. čitav dan sam ležao mrtav na krevetu ali, zbog staraca šta ne kucaju, držao sam knjigu do sebe, i morao sam biti mrtav u čitajućem položaju. kljucao sam 3 sata u istu stranicu srpskog prijevoda “Bekstva od slobode” Erica Fromma sve dok nisam u magli mamurluka uspio pročitati jednu rečenicu: “Vrlo se lako može desiti da njegovo mišljenje o vremenu bude tačno a ribarevo pogrešno, ali u tom slučaju ne bi bilo tačno “njegovo” mišljenje, mada bi se ribar zaista prevario u svom vlastitom mišljenju”. to me natjeralo da zatvorim knjigu i pomislim “ovaj Fromm je sjeban”.
