Ravno iz kvarta
vrućina raste.
kmice dilaju peljivo. za ozbiljno. u dva-tri dana proda se 100 ge droge jer su srednjoškolci na nekom “ima nas 10 pa svako da konja” sranju. pregladni su. pošto u gradu opet vlada neka nestašica, za piz od 50 kuna dobiju se dva cvita i nešto brlje. srednjoškolci se ne bune jer su u jednog lika nedavno rješavali još lošije. fino je to kad se rješi kesa i kad najbolje cvitove odvojiš sebi. rola plane u dva dana.
jedan od pušača trave je neki dan reka dosta gubicima na kladioni i osladio se sa bolesnih 4400 kuna, jer je sa pljunutim mrkim skinija ogromne kvote.
no, na stranu to. na sezonskom poslu san upozna neke bivše ovisnike o dopu, a izgleda da im nije mrsko pričat o tome kako se u splitu prije rješavalo.
čete narkomana, jer ih je ode 90-ih bilo na svakom kantunu, bi se okupile u izvjesnom kvartu da im nosači izbace smeđi prah. okupljalo se ujutro i popodne, što znači da su dileri radili dvokratno, pa je i onaj najmanji dnevno komotno moga zaradit “tauzenku“. treba napomenuti da bi se u najboljim danima znalo okupit i 50-ak ovisnika. gram dopa je košta 100 maraka, a piz za puknit se 40, a jedno vrime i 30 kuna. treba napomenuti da je za jedan cvit tada trebalo izdvojit također 30 kuna što je u današnjim okvirima ipak dosta.
eto. mala paralela. nekad i danas.
ps.
iskusni udarači kažu da je poželjno povremeno štopavat trubu.