popboks.com intervju – Spojili smo zadovoljstvo sa zadovoljstvom

To ti ide sa godinama, što si stariji više ideš u krajnost, više se razvija tvoja osobnost koja se ne poklapa sa klišeima repa i samim tim više dolaze do izražaja tvoje devijacije. Imam osjećaj da sam svaki dan sve luđi i luđi
Razgovarao: Marko Nikolić


Splitski Dječaci su u sedam godina postojanja prevalili put od kultnog internet imena do progresivno rastuće koncertne atrakcije u regionu. Pošto su prošle godine objavili svoj drugi album Istina, prvi za Croatia records, Splićani pune prostore za svirku širom njihove domovine i susedstva. Beograd će imati priliku da se uveri u snagu njihovog prepoznatljivog, raznovrsno ekscentričnog repertoara u subotu 9. juna kada grupa nastupa u Domu omladine. Cena ulaznice u pretprodaji je 700 dinara.

Pitka kombinacija pesama, kiše, lucidnih snova i nesanice bila je nekad dovoljna za prevaljivanje muzičke razdaljine od Splita do Beograda . Danas u tu svrhu služi Skype, koji se tokom razgovora sa trojicom članova grupe nije pokazao kao pouzdan saveznik. Iako je intervju koji sledi prečesto ličio na tehnološki napredniju varijaciju dečije igre “gluvih telefona”, poruke Dječaka nadglasale su konstantne smetnje na vezama.

Posle pola decenije ponovo dolazite u Beograd, ovaj put sa bendom. Šta vas je navelo da ga uključite u vašu koncertnu priču i šta može da se očekuje od predstojećeg nastupa?

Vojko Vrućina: Kad imaš bend na bini onda je to pravi glazbeni događaj, bez njega sve to više liči na neki recital.

Zondo: Svi nas pitaju šta mogu da očekuju na koncertu. Ja kad odem na koncert nekog benda, očekujem da vidim taj bend i čujem njegove pjesme.

Istina je krajem prošle godine objavljena za Croatia records. Dugo ste važili za internet atrakciju u regionalnim krugovima, kako je došlo do saradnje sa ovom izdavačkom kućom?

Vojko Vrućina: Croatia nam je ponudila najbolji ugovor od svih izdavačkih kuća. Od neta ne mo’š ništa zaradit’.

Ivo Sivo: Ako se baviš muzikom, treba da se izboriš da se tvoj glas čuje što dalje.

Vi i odranije niste bili poznati kao hip hop puristi, ali na novoj ploči je baš primetno oslobađanje od žanrovskih stega, želja da transcendirate muzički pravac…

Ivo Sivo: To ti ide sa godinama, što si stariji više ideš u krajnost, više se razvija tvoja osobnost koja se ne poklapa sa klišeima repa i samim tim više dolaze do izražaja tvoje devijacije. Imam osjećaj da sam svaki dan sve luđi i luđi.

Iz Hrvatske redovno stižu vesti da su vam skorašnji koncerti bili rasprodati. Kako izlazite na kraj sa novostečenom slavom?

Zondo: Je, većina koncer’ta su nam rasprodani, to posebno važi za nastupe u većim gradovima. Evo, u Bjelovaru smo bili nedavno, i bilo je puno. Ranije nismo ni mogli nastupat’ u Bjelovaru. Sad možemo radit’ i te manje gradove i to je ono što je dobro.

Ivo Sivo: Čudna je to situacija bila, pre par dana su me poslali u dućan da kupim pive za svoje kolege i mora’ sam pitat’ žensku koja radi tamo da nam nečim sakrije pive da se ne vide dok ih nosim na posao. I u tom trenutku u dućanu svira Narodna i ja tu stojim i razmišljam koji kurac ja tu radim sa svojim životom. Eto to je ta slava. Ubiću se, ubiću se! (opšti smeh)

Šta možete da mi kažete o pridruženim članovima benda? Evo na primer o Papiju, čovek ima najtvrđe strofe i na prvom i na drugom albumu?

Ivo Sivo: On ti je stvorija takav lik, da niko ne može biti tvrđi od njega, to ti je poanta njegovog djelovanja. A inače svi ti ljudi su naši prijatelji, oni nam pomažu i inspiriraju nas. I često kad ne znamo kakvu bismo pismu snimili, oni dođu i doprinesu svojim delovima.

Znači spojili ste posao sa zadovoljstvom?

Ivo Sivo: Ne, spojili smo zadovoljstvo sa zadovoljstvom. (smeh)

Kao dugogodišnji sudeonici, upućeni ste u zbivanja kako na hrvatskoj tako i na regionalnoj hip hop sceni. Šta vam se dopalo u poslednje vreme, mogu i strani izvođači?

Ivo Sivo: Ja ti i nemam baš puno vremena istraživat’, radim osam sati dnevno na dizalici. Svi redovno slušamo Nacha Picassa .

Vojko Vrućina: Izašao je novi General Two – Pogled na jastuk, baš smo ga pre neki dan slušali, odličan album. Ja imam vremena za slušanje muzike jer trenutno živim od nje, i od staraca, iskreno.
Repam i radim bitove. Nisam zadovoljan kako je ispao novi El-P , mnogo brblja, bolji mi je album koji je radio sa Killer Mikeom . Dobri su Death Grips , oni su kao neka budućnost hip hopa.

Zondo: Meni je u posljednje vreme mnogo draže kad kod repera čujem karakter. Karakter mi je postao zanimljiviji nego slušanje tehnički potkovanih repera sa multijima koji su dosadni. Taj karakter čujem kod Dannyja Browna.

Zondo, ti si nešto kao vizuelna trećina grupe, zadužen si za spotove grupe. Imaš li neko ime za pominjanje koje te inspiriše u tom segmentu tvog rada?

Zondo: Radim sve što mogu uradit’. Što se tiče spotova, za njihovu kvalitetu je presudna sama snimka, koju radi naš snimatelj Miki, i on to odlično radi, sve je bolji i bolji, a sve je bolja i oprema na kojoj radimo spotove. Nemamo direktnih inspiracija, ja ti sad mogu nabrojat’ neka imena kao što su od stare škole Gondry, Spike Jonze i Cunningham, a od novih izdvajam Romaina Gavrasa, velika faca.