Psihologija žene

Ovog petka sam mislio hladit sam u svojoj sobi, kad ono, ulete Drugi, Predsjednik i neki momak zvan Toni u moju sobu s gajbom pive. Drugi je navodno trebao doć da popravi neki dio svog beatboxa za “Optiku 2005”, na kraju nije popravio, ša znači da je samo htio doć tu i pit gajbu u mojoj sobi. Kako sad stvari stoje s “Optikom 2005”, Drugi svako malo dobiva neke nove kreativne ideje koje želi uvrstit u tu pjesmu, a ako nastavimo tako, morat ćemo pisat “Optika 2006”. Zato, kad završim s ovim textom, počinjem mix te pjesme i ne dajem jeb za nove transformacije koje se nalaze u glavi tog dječaka sa slabom jetrom.

Nakon gajbe pive, završili smo u kloobu di sam ja testirao svoju eegru. Moja eegra je i dalje na mjestu s obzirom da sam završio s kujom. Drugi mi je dao rekvizite kako sam to uspio onako nikako obučen, pijan, s Def Jux kamiondžijskom kapom na glavi. No nebih pisao ovo da je sve krasno i sranje.

Uglavnom, uzeo sam pucanj tekile, zgrabio pivu i onda se pridružio onom prvom ša mi se svidjelo u vidokrugu moje dioptrije. To je bila neka mlada, prilično vrooća djevojka, brucošica ekonomskog faxa, i treba napomenuti da ju tada nisam zvao kujom, jer ne zovem sve žene tim imenom, nego samo one koje to zasluže. Uskoro ću i o zaslugama.

Radili smo neko vrijeme ono ša dječaci rade s kujama u kloobu kad testiraju eegru. To je završilo kad je ona odlučila da mora otić doma sa svojim prijateljicama, od kojih je jedna pljunuti Joey Ramone. Nemoš vjerovat. Sve je to bilo kul, al jedna od njezinih zadnjih rečenica me je prilično tupnula u glavu, i već sam tada mogao skužit da neće sve završit dobro. Zvat ću ju ovdje recimo Erika, a išlo je nekako ovako.

Erika “Nikad ne radim ovo kad nekog tek upoznam.”

Čekaj malo, kuja nikad ne izađe u klub i završi s nekim likom? A ideš u klub plesat je li kujo? Koje govno. Na koga sam ja to ovdje nabasao jebote? Jel moguće da se meni opet to dogodilo? Jel moguće da sam ja od svih kuja s Ekonomije naišao na mamojebeni endemski primjerak kuje s Ekonomije? Naišo na djevicu? Zar opet? Mrzim jebene djevice. NE POSTOJE DJEVICE NA EKONOMIJI! Ne postoje!

Ekonomija i djevice, pa to je oxymoron! Bar, mislim među vrooćim kujama s Ekonomije. Ne treba mi još jedna djevica Marija jebote, ko da nemam već jednu u životu? Ne treba mi bome ni djevica u Adidaskama, mada ju nisam vidio u Adidaskama, ali mogu mislit jebote, do petog sastanka bi zasigurno obukla bar neke Pume

huh, oke… samo, tada mi ovo sve nije naravno bilo došlo do glave.

Aj dalje, nađem se s njom jučer navečer kao na kavi gdje se valjda trebalo potvrdit sve ša se događalo u petak. Bio sam u krivu, jer se valjda osjećala predroljasto zbog tog petka pa je radila kontru. Prvo mi kaže da mora za sat i neš otić do neke prijateljice, jer ta njezina prijateljica ima nekih problema. To sam shvatio kao da joj je to sigurnosni izlaz ako se ispostavi da sam manijak, pa sam joj to i rekao… a spomenuo sam i to da sam manijak.

Jebiga, vidio sam, cura je neke iz dobre obitelji, mama, tatica, dobri obzirni roditelji koji paze na nju. Dao sam zbog toga sve od sebe da budem pristojniji nego inače, a to je neš, no u to nisam uključio i smanjivanje svoje iskrenosti, i broj sarkastičnih šala, jer to nikad ne radim. Ako se ne može nosit samnom, kao da ja dajem jeb. Zbog toga neke moje rečenice i nisu baš dobro sjele u njezinu pametnu plavu glavicu. Evo ih par

Erika “Tako se moram nać s prijateljicom za sat vremena, ima ozbiljnih obiteljskih problema, ne smijem ti pričat o tome, preosobno je, bla bla…”
Zondo “Ček, pa nije valjda da sam nizašto pospremio svoju sobu danas? Kvragu”

Erika “Neš ša se meni događa u mom životu bla bla…”
Zondo  “Uništit ću ti život”

Erika pita pred kraj sastanka “A di ideš sad iza?”
Zondo “Idem nać neku drugu kuju”

A možda nije ni pomoglo kad sam citirao par lajnova Vojka Vrućine iz onog masakra u pjesmi “Deadley Medley”, a na to je ona sarkastično prokomentirala neš tipa “da, on će daleko doći u životu”.

I onda za svaki slučaj još par puta tokom večeri, ja u nevjerici “nemoj me jebat, ša sam zbilja bezveze pospremao sobu?”

Prema tome, stvari nisu išle baš dobro po mene, iako ja to nisam kužio pošto se smijala mojim šalama. No sve je postalo prilično jasno nakon ša me je odvela u park, dopustila mi da napravim potez i onda me odjebala vjerojatno najglupljim odjebom koji sam u životu čuo.

Ja radim svoj potez jer kvragu, vrijeme je
Erika, udaljavajući se – “curi mi nos”

Točka. Zbog toga se ovo zove “psihologija žene”. Ne kužiš žene, nemoj pokušavat skužit žene, ni žene ne kuže žene. I kad ti naprave neš ovako zlo poput ovog odjeba (ili možda pametno s obzirom ša sam sve rekao tokom te večeri), možeš samo ne davat jeb. Nije ona kriva ša ne može podnijet dječaka koji ko da je popio serum istine tu večer. Nije čak ni meni uopće žao, jer mi je bio jebeno zabavno na toj kavi pričat svoja uobičajena sranja pred njom dobro odgojenom i šokiranom (ne događa mi se svaki dan da se družim s takvim neokaljanim stvorenjima) + previše liči na jednu moju rođakinju + zbilja sam uvjeren da je nevina. Prema tome, sve je umak.

Jedino zbog čega mi je bilo žao dok sam se vraćao busem doma je to ša sam zbilja pospremio jebenu sobu. Pospremio, obriso prašinu, promjenio plahte, čak i usisao…

No onda sam došao doma, napravio si sendvič, jeo ga i onda mi je ispao iz njega velik komad paprike na pod. Pogledao sam ga tužno kako dolje leži, sjetio se da sam usisavao i sranje, zatim sam ga digao i pojeo. Bio je krasan. Ipak je vrijedilo pospremit sobu.

Život je nekad tako lijep!