o’hara

0

često se uhvatim kako izlazeći iz o’hare govorim da me oni tužni nagomilani ljudi više neće morat gledat. tolko je ljudi stisnuto u tom prostoru da kad bi okrenija zgradu naopako niko se ne bi maka. svi bi još uvik nogama dodirivali pod a ramenima ramena ljudi do sebe. zajedno s onim gustim slojem dima iznad svojih glava čine jedan poprilično vjerodostojan puding sa šlagom. da..

naletija sam u wc-u na dedu starijeg. kaže da mu se svidija nastup naš. da je gleda i govorija ala, pa ja znam onoga, onaj mi živi priko puta zgrade. deda stariji je lik iz kvarta. ’91. (ja sam bio djetešce jel) su on i penny skinili zastavu sa škole i zapalili je. posli su ljudi (mali ljudi, djeca jel) govorili da je zato počea rat.

predsjednik je reka da je sinoć u o’hare zna sve ljude koji su bili tamo.