da, ti

Pred neko vrijeme, negdje oko 3 ujutro zazvonio mi je mob, neko je zvao sa skrivenog broja. Javio sam se, reko halo 3 puta, zatim je neko s druge strane poklopio/la. U 3 ujutro sam bio budan kao i obično, tako da to nije ostavilo nikakav psihološki efekat na meni, osim ša sam se nasmijao sam sebi u bradu. Ja sam samo jedan tvoj prosječni regularni nedavač jeba. Danas oko podneva sjedim na kavi s dječačkim kooćnim redateljem, ljubiteljem dobrog viskija, kolegom, i općenito dobrim čovjekom – Mikijem. Dogovarali smo finalne detalje oko jednog spota koji ćemo uskoro snimat, nije za dječake, al nije vrijeme da još spominjem imena. Zazvonio mi je mob, i da, pogađaš – neko je zvao sa skrivenog broja.

Gledam sad ša je ovo, moglo bi bit zabavno. Javim se, kažem halo… tišina par sekundi, a zatim neko s druge strane poklopi. Nije bilo previše zabavno, ali nije bilo ni loše. Više zabave od toga čovjek ni ne može očekivat u srijedu oko podneva. Miki i ja nastavimo raspravljat o spotu. Biće dobar. Uzet ćemo taj sir. Par minuta kasnije, opet mi zvoni mobitel, i o da, opet je skriven broj. E sad, u tom trenutku sam donio jednu dobru odluku. Kad očito neko ne želi pričat samnom, dao sam Mikiju mob i reko da se javi, možda će on imat više sreće. Ono ša sam čuo je išlo otprilike ovako.

• “Halo.”
• “Da.”
• “Da.”
• “Kako se zoveš?”
• “Čekaj, predstavi se.”
• “Ne može, predstavi se prvo.”
• “Znači, ne želiš reć ko si?”
• “Ništa onda”, i poklopi.

Pitam ga “onda, ša je s tim?” “Ništa”, reče mi, “neka purgerica je htjela tebe čut”. Zatim smo nastavili raspravljati o spotu. Dobar će bit, dobar.

Ali ti, tebi ću reć kujo. Nisam spavao u 3 ujutro, nisam spavao u podne. Jel znaš kad ćeš me uhvatiti na spavanju s tim pozivima?
Nikad.

Jel znaš kad ćeš me uhvatit nespremnog, u osjetljivom trenutku u kojem ću čak i davat jeb za biločije pozive sa skrivenog broja?
Nisi valjda glupa, možeš i sama odgovorit na to pitanje.

Za 2 sata se imam nać s jednom djevojkom, baš me zanima hoće li i tada padat kiša.