Hrana

ne moš bez nje, a opet ne moš se hranit smećem. ja volin hranu, volin dobar zalogaj, ali moji starci, e oni su već bonkulovići (sladokusci). zapravo moj stari je pravi gurman. odi se to slikovito kaže: da bi guzicu za dobar zalogaj. moja teta i njena obitelj, e oni su već ekstremi. znaju se dignit preko noći, neovisno jedan o drugome, lagano odrezat koju fetu pršuta, zamezit i vratit se u krevet. nekad se desi da onaj šta dođe drugi nađe onog prvog kako već jede. onda se ovaj drugi pridruži prvom, pa skupa jedu. brte mili, pršut plane u 3 dana.

ode u hrvatskoj ne možemo se potužit da nema dobre hrane. nema se love. koliko ljudi uopće jede teletinu? teleća prsa u zepteru i pečeni krompiri. mmmm. ima ljudi šta i ne znaju kupit meso, a mesari su dovoljno vješti da ti uvale loš komad. zapravo, neki ljudi ne znaju ni spremit meso. takvi ljudi bi trebali dat koju kunu drugim ljudima šta znaju spremit meso, ali ga ne mogu si priuštit. jedini je problem što se takvo što nikad ne dogodi.

ima i gomila smećarske hrane. recimo da je ‘kaufland’ oličenje toga. kraj boce od 10 litara najgoreg ulja ikad stoji tv na akciji nepoznate firme sa 55cm flat ekranom. u dijelu centra di se nalazi voće i povrće vise najzelenije banane u povijesti, jeote, nema ni cvit domaće takvu boju. da ih pitan odakle su ti krompiri šta dođu kunu i šestdeset rekli bi mi da su iz dugopolja. triput hura za kuju sa kratkim nogama. zašto se ja onda ne bi kladia da je svinjetina iz uvoza i da leži smrznuta već 90ak dana? siromašni ljudi guraju kolica i kupuju sranja na akciji. kupujte bagro dok još ima. baka na pazaru ne može prodat svoj domaći krompir i malo blitve šta je donila, gle čuda, baš iz dugoplja. ljudi su jebeno glupi.

dječja govedina (baby beef) napada iz argentine. pitam se, da li je došla na pijat kojem studentu u menzi. pa naravno. transportirajte to meso u rumunjsku pederi jedni, ionako će i oni ubrzo u europsku uniju. kuja u krilu i boca jacka u klubu za sitne pare, prosjaka ima ka u priči, ali oni vataju vlak prema eu. mora da je to opaka šala na nekom monti pajton sranju. govedina. poslužuje se i emceeima. takva govedina je neukusna. ja preferiram onu u obliku bifteka, sa gljivama i puno toća s kojim mogu močit skoro po štruce kruva. a, pomfrit? obavezan. to je hrana. konkretna jela. jebene sarme, fažol, musaka, manistra u suvo, pizza o’doma, pečena kokoš, odojak, janjetina jebote, pa makar jednon godišnje, a ne one splačine iz kruški i jabuka. mislin, šta oni mogu spremit u 20min? valjda žablja krilca i neki šugavi desert kojem je glavni dio zapečeni kruv. kvragu, to i psi odbijaju, iako oni idioti šta su to spremali tvrde da je ukusno.

zatim dođe onaj degustator, pa kuša, pa melje koja vina idu uz te splačine sve dok jednostavno ne popizdiš i odlučiš više ne pogledat tu emisiju i Barbaru Kolar, kojoj svaka čast za skidanje kila, ali su neki ‘malo’ pretjerali u photoshopu na onoj reklami za max factor. ipak ona nije miss, a nije ni ona vridna žena šta puni tople, hamburgere i čevape u popaja sa željenim prilozima, međutim od ove druge iman puno veće koristi. neman ništa protiv te brze hrane. niko ne tira ljude da jedu po fast foodovima, tako da me čisto zaboli ako se debljaš od takve hrane. tvoj problem. isto ka šta je moj problem bia da san poia neko čudo u menzi pa me posli bolia drob dok se nisan olakša, tako je i nikšin problem bia taj da je u nekom restoranu u metkoviću naručia topli sendvič, a zapravo dobija maslo i parizer u dvi fete kruva i sve to ugrijano ispod pekača. jebiga, nekad nemaš sreće pa pojedeš govno. svako je barem nekoliko puta u životu poia govno. to je ništa.

ameri jedu govna svaki dan. to je opće poznato. gojazni likovi se gegaju po onim šoping centrima, a oni ‘dosjetljiviji’ kupe ona kolica na struju pa se vozikaju. još se moraš izmaknit tim beskralježnjacima šta omalovažavaju sposobnost hoda, pa dječaku, kojem je to nepojmljivo, jednostavno padne na um da bi bilo dobro propucat poneku takvu osobu, pa ih onda doživotno vezat za kolica kad eto ne mogu bez njih. koja retardacija.

zaključak: kad san gladan (a trenutno i neobrijan ka sadam :)) onda jeden. ne može bit jednostavnije od toga, a to šta u frižideru nekad nema za ‘miša otrovat’, e to su sad već neki drugi problemi u koje ne bi tia ulazit.