o ribama

4

ne kužim tu stvar s ribama. mislim, stvarno rijetko tko bi kad vidi moje roditelje pomislio da su retardirani. ni ja to ne mislim, ustvari. međutim, postoji taj problem s ribom koji mi nikako ne ide u glavu.
drže tu priglupu ribu u kockastom malom akvariju. mislim, tu je valjda 5 litara vode unutra. zašto bi itko na taj način mučio živo biće? i kako je uopće moguće da oni na to gledaju kao na nešto simpatično. nisu joj čak ni ime dali. mislim, možda jesu, al’ nije mi nikad palo na pamet da pitam za ime tog glupog, kretenskog, plivajuće-plutajućeg sluzavog bića. to ne zaslužuje ime. ta tužna glupost od tijela pliva u svojim govnima čitav život. pliva u svojim govnima i bulji. samo bulji. ne pjeva, ne priča, ne mazi se, ništa. nije ni svjesna da je živa. samo pluta ko debil. i nije mi jasno zašto su nakon što je prošla riba umrla ponovo platili nekome da mu uzmu ribu da bi plutala u njihovoj blizini. pa pusti tom debilu njegovu ribu kad je već toliki debil da je ima. zašto činit tu ribu svojim problemom?
to biće je toliko glupo da ako joj daješ hranu jest će je sve dok ne umre. uvijek kažu pazi da joj ne staviš previše hrane. šta se tu ima pazit, nek umre govno nezasitno.