sandučić

jednostavno je nevjerojatno koja enormna količina sranja stane u taj mali prostor. na stranu računi (koji su ionako redovito u kurcu) i sva ta formalna sranja. reklame i leci. jebem im mater. ima već dosta da se svi živi supermarketi reklamiraju na taj način. ma dobro razumin, borba za tržište i ta sranja, ali ja bi da ti papiri isto zaobiđu moj sandučić. suvišni su. uostalom, nikad nisan bia dolje sa hugo paštetom, najjeftinijom šunkom i takvin tipovima sranja.

bogte jebo. neki dan dođe neko pismo od neke turističke agencije iz Rijeke i piše da smo dobili poklon bon od 900 kuna za neko putovanje na neki otok na Jadranu. ono, koji kurac? da ima neka svečana večera, da to treba rezervirat i da će tu bit uručenje nagrade. ma daj, sjaši.

već dvi godine u sandučić uredno pristižu neka sranja od neke Mozaik Knjige iz Zagreba koja u suradnji sa nekin Reader’s Digest-om organizira nagradne igre di je glavna nagrada uvik 300 000 kuna. sad je već treći krug i uvik se ime mog starog nađe u nekom završnom izvlačenju, di tih 300 000 kuna moš osvojit samo ako kupiš tu neku knjigu koja košta nekih 250 kuna. mater im jebem. kladin se da mlate pare na tom sranju.

ne sićan se da san u životu primia pismo (osim nazad u osnovnu školu kad san dobia ono smeće koje ako zadržiš kod sebe dulje od x dana na tebe će se okomit neke zle sile i sranje), al ko ga jebe.

mali osvrt na one šta zvone po vratima:

maškare: ima ih pun kurac i samo zvone. preko godine ih naravno nema, a onda u misec dana dopizde do te mjere da im nakon nekog vrimena više i ne otvaraš vrata. starci im uvik podile nešto bombona, ali oni ne izgledaju nešto zadovoljni. izgleda da svi žele te pare. mora da je to neka bolest koja se javlja od malih nogu.

babe: one šta prodaju teće, lancune i ta sranja. hvala, imamo, ne zvoni više.

žicaroši: odi mislin na one šta pozvone i kad im otvoriš, pitaju te da im pomogneš. to se naravno uvik svodi na financijsku pomoć, jer kad san im par puta ponudia bananu ili naranču, redovito su odbijali. jebite se.

jehovini svjedoci: nisu zvonili jako dugo i reću samo ovo-u svijetu postoje milijuni svakakvih vrsta budala, ali oni, oni su definitivno jedni od većih.

ps
prije par dana nađen dvije naranče isprid neke kuće. kraj auta, točnije. razmislin možda sekundu-dvi, uzmen ih i stavin ih u đepove. jednu san poia ja nekoliko sati kasnije, a drugu je sinom valjda slistia ovih dana.