Brodski dnevnik: Kina

Kina je prvo kopno na koje san krocia nakon nekih misec ipo dana izolacije. Krenili smo odma ujutro oko 9 uri, Chen 100%-tni kinez, neki masu cudni rus i ja. Odrediste: downtown Ningbo. Ningbo je gradic od nekih 5 milijuna stanovnika i uz Sangaj najveci kineski porat. Isprid broda nas je skupila neka seljacina sta nam je tia prominit dolare po dosta nizem tecaju. Tip seljacine sta baca tetrapak kroz prozor i kad mu se skupi zelenke u ustima, onda zaustavi auto, otvori vrata i pljune. Al nakon 10-ak minuta smo prosli imigraciju i bili smo vanka na rubnom dijelu grada. Tu je Chen vec uvelike pocea mlit na kineskom i ni 5 ni 6 samo smo presli ulicu, usli u jebeni Buick kineske prozvodnje i krenili put centra. Lik naravno ne zna engleski. Kad san pita Chena cime se lik bavi, reka mi je da je biznismen i da je prosli put kad ga je upozna vozia nekog Audi-a, a evo sad vozi Buick-a od nekih 45 somova americkih dolara. Vjerojatno je jedan od onih likova sta ti moze nabavit false pasose, falsu elektroniku, najkvalitetniju drogu na trzistu i slicno. Ponudia me kineskon cigarom, pa san odbia, al kad san ubra nepusaca Chena da fuma skuzia san da je to neki znak gostoprimstva pa san rado zapalia jednu. Cak je na semaforu lik izasa iz auta, otvoria gepek i donia nan svima po bocu vode. Svaka cast.

Izasli smo u centru i morali smo odma prominit novce da bi mogli dalje funkcionirat. Otisli smo do banke koja je igledala ka jedna od onih ogromnih banki u filmovima koja redovito bude opljackana. Dosli smo na salter i tu nam je receno da ne mozemo prominit novce bez pasosa, koje bas eto nismo ponili, a sve se to odvijalo na kineskom jer niko ne prica engleski. Engleski je njima nebitan ko nama kineski i rijetko ko ga prica. Stoga smo imali sricu jer smo bili s kinezom koji tecno prica engleski. Vratimo se na pricu. Tribalo je nabavit novce i jedini nacin je bia od svercera na ulici. I bome jesmo i to od starice odma na ulazu isprid te banke. Starica se nije puno razlikovala od nasih svercerica valutama i bosanskin duvanon. Prodavala je neko crveno cvice u pitarima i osim toga je imala snop novcanica u kesi i old school digitron. Tu se Chen nesto prepira sa njom oko tecaja, al nakon 5-6 minuta je obavia razmjenu i to cak po zeru visem tecaju nego sta bi zapravo dobili u banci isprid cijeg ulaza smo sve to obavili.

Tribalo je nesto stavit u kljun pa smo isli u provjereni mek, di su svi meniji zbog svjetskog prvenstva promotivno kostali nekih 12 kuna, al ni inace nije puno skuplje. U centru su svi moguci ducani robe i stvarno ima svega i jeftinije nego u nas, al doc sad tu u neki grad i ic probavat gace, koje ionako mogu kupit doma, zbilja nema smisla. Isli smo u neki centar elektronike da vidin da taj falsi iPhone al ga nismo nasli. Tu san ubra sutljivog rusa kako gusta medu elektronikom. Sricom nismo ostali dugo i iduca destinacija u koju smo usli sasvim slucajno je ducan kineskih cajeva.

Sve do tada nisan ima pojma u cemu je kvaka, ali ubrzo san sazna. Popia san prvo jedan promotivni s nogu i bia je smece. Al onda su nam zenice priko kineske veze rekle da sidnemo u neke male debilne drvene stolice. Sili smo nas trojica, a na celu je sa svom opremom sila neka ruznija i komicna kinezica i pocela nam radit cajeve koji se piju iz nekih mali salica u koje ne stane vise od trecine deca. Prvo smo probali opet neki zeleni i vec mi je bolje sia, a vec su nas pitali i sa nekin kolacicima i zeleima. Radoznalo san upita jel ima jos koja vrsta i tada je krenila magija. Zenica je prominila posudicu i u vrucu vodu
ubacila neku baloticu od jasmina, koja se ubrzo pocela rastvarat i iz nje je nakon nekog vrimena izaslo pravo malo stablo puno bilih cvitova sireci ugodan miris jasmina. Nisan moga ostat ravnodusan, pogotovo uz taj shi-sho-shu dzng-dzang yo-su-o-haaa jezik i tradicionalnu ding-dong muziku u pozadini. Sta rec, kupile su me. Na kraju san uzea cili set za ispijanje caja, zeleni caj, magicni caj od jasmina i cak te zelee da ugodaj bude potpun. Ne znan samo kako nabavit te retardirane niske stolice i niski stol, al bit ce dobro i ovako.

Dalje je rus mora kupit patike i tu san vec ubra da lik nije bas sasvim svoj. Naime tia je patike za sve sportove, sta smo mu u vise navrata rekli da nije moguce, al on je i dalje bia uporan, cak je i tia i da mu sami izaberemo. Mislin jebote. Sva srica na kraju je kupia neke. Kinez mu je reka da kupi kineske, sta mi je nekako bilo posebno smisno.

Posli smo isli jest u kineski restoran jer mi je bilo zaj Chena da opet idemo jest zapadanjacku spizu, pa smo zavrsili na nekoj zabi, nekin skoljkama i nekoj sugavoj ribi, jeduci sa stapicima i to iz salice, a ne sa pijata. Sva srica da je bila neka zlica sa svin tim inace ne bi nista uspia uvatit. Sad vidin zasto su kinezi vitki. Zato sta jedu zdravo i lagano i jos sa tim stapicima dok sve pojedes vec si sit. A mi kad mlatnemo onaj kebab u 3ipo minute ne skuzi zeludac jos sta ga je snaslo. Chen je na odlasku kupia vrat od patke koja se prodaje na komade i vaze na vagu i to im je ka neka tradicionalana spiza, spremljena po nekoj staroj recepturi. Zaba je bila dobra, al komadi patke su mi vec bili previse.

Bilo je vrime za krenit nazad iz centra koje vrvi ljudima i ne kaze se dabe ima ih ka kineza, a vecina tih ljudi tamo vozi motore na struju, al svejedno je centar i zrak opcenito zagaden. Nazad smo morali buson i to je Chen opet sve organizira pa smo se u prometnom kaosu vozali nekih 45 minuta. Taj njihov promet je definitivno sjeban. Tu se ne zna ko pije ko placa i splitski promet je mila majka. Ovi se prestrojavaju i pritom zadu u suprotan smjer, al se opet niko ne sudara. Neka dica su pretrcavali cestu bez obzira na jureca auta, a kinezi su nas gledali ko da prvi put vide bijelca u zivotu. A mozda i jesu jer ja nisan vidia ni jednog jedinog bijelca u tom gradu, kao ni pripadnika bilo koje druge rase ili nacije.

Stigli smo cak otic i u supermarket pa san ima priliku kupovat po izgledu jer su sve marke kineske. I tu su me gledali ka aliena, pogotovo bakica sta mi je vagala kikiriki. Na kraju mi je ostalo tih kineskih Yuana, al bar san zna kome ce tribat. Na vrazjen ulazu u porat san ima priliku osjetit malo kumunizma kad su nam zbog nekog opceg stanja pripravnosti otvorili sve stvari sta smo kupili i gledali jel unutra ima nesto sta ne bi smilo bit. Tia san im zabestimat nesto, al san se suzdrza i sitia onog filma sa Robert Redford-om kad je zaglibia u Kini…

Dodatak:

Isti rus sta je bira patike mi je sutradan reka da je on moga cili dan ostat medu onom elektronikom. Pogleda san ga u nevjerici i automatski prekrizia za ikakve daljnje razgovore sta nadilaze minimum pristojnosti. Da mi je bar reka da je tia jebat pa bi ga razumia, al elektronika, koju danas mos kupit svugdi na svitu i cije cijene se vise ne razlikuju znacajno? Dovedi se u red. Sta se dogada sa tim rusima ovih dana?