trablmejker.com reportaža – Njihovo govno je nedodirljivo

Iako je u realnosti trajalo skoro pa dva sata neprestane svirke i ređanja pesama od kojih je svaka izazivala veće oduševljenje od prethodne, a super mega hit Dalmacija je ubedljivo odnela pobedu u mobilizaciji publike, pa je cela sala grmela od sinhronizovanog digi-digi-di-di-gi-di…

Posle nemilosrdnog preslušavanja oba albuma Dječaka i svake druge njihove trake koja može da se iskopa na internetu, jedva sam dočekao koncert, i ulazak u salu uz prve reči Istine, opravdao je čekanje i bacio u senku sva nagađanja oko toga da li je koncert dobro najavljen, da li će biti dovoljno publike i kako će sve to izgledati… Posle više raspravki o tome koliko je uopšte ljudi u sali, Ivo je sa bine pomenuo cifru od 400 ljudi, i to će ostati naša zvanična verzija: tih 400 ljudi je skakanjem i pevanjem ispratilo svaku od pesama, a istina je da su prečešljali gotovo celu Istinu… kao i dobar deo Drame… a uz pomoć publike bacili u drugi plan nedovoljno pojačane mikrofone, i zbrku oko malog kašnjenja u dolasku (što smo posle saznali da je bilo zbog zadržavanja na granici), kratke tonske probe i čitavog utiska da je od trenutka kada je njihov kombi ušao među publiku koja je čekala da se otvori ulaz u Dom Omladine, pa sve do početka koncerta, sve nekako bilo na brzinu…

A onda, kako to uvek biva sa dobrim koncertima i manifestacijama, sve je prošlo jako brzo.

Iako je u realnosti trajalo skoro pa dva sata neprestane svirke i ređanja pesama od kojih je svaka izazivala veće oduševljenje od prethodne, a super mega hit Dalmacija je ubedljivo odnela pobedu u mobilizaciji publike, pa je cela sala grmela od sinhronizovanog digi-digi-di-di-gi-di…

Ono oko čega sam ja bio najviše skeptičan, a to je da li će da zvuči sve tako dobro i jako uz prateći bend, kao što zvuči u mojoj sobi sa zvučnika, i pokazalo se da je bend koji je pratio Dječake bio itekako na visini zadatka, isto kao što je upotpunio i atmosferu i sliku uz ovu trojicu na mikrofonima, gde je Zondo bio glavni šoumen sa vrtenjem mikrofona, dosipanjem pića ljudima u prvim redovima iz flaše sa kojom je skakao po bini, da bi u jednom trenutku čak i plivao po publici koja ga je nosila po prvim redovima. Za obraćanje publici je uglavnom bio zadužen Ivo koji je pravio mostove između pesama, da bi anegdotu o izvođenju Dalmacije u Banja Luci koja je pozdravljana srpskim nacionalističkim pozdravima zapečatio pozivom svima koji hoće da dođu u Dalmaciju i izjavom da …ima debila i u Dalmaciji i u Beogradu… koja je oduševljeno pozdravljena od čitave publike.

Dječaci su naročitim načinom pozdravili i domaće hiphopere koje nisam primetio nigde u publici, ali se svakako na njihov poziv …kad mi kažemo Bed, vi kažete Kopi… uključila publika i umanjila činjenicu da je zbog izostanka bilo kakvog prisustva domaće scene na koncertu, recimo u obliku predgrupe ili gosta na koncertu, koncert možda delovao pomalo kao izolovan događaj. Što možda na kraju krajeva i nije loše, jer kao što kaže Kid Rađa, koji je meni najžaliji izostanak ovog koncerta: Dječaci – nikom slični, najjači…

Raportirao: Danilo Stojić